Veštačka inteligencija transformiše naš svet. Ali uz nove mogućnosti dolaze i novi rizici: prevara sa veštačkom inteligencijom od 400.000 dolara, zabrinutost zbog potrošnje energije i vode u centrima podataka i upozorenja da bi veštačka inteligencija mogla da ubrza sajber napade. Ko je odgovoran?
Prevod transkripta videa (pisani zapis govora)
+ objašnjenja autora prevoda - oznaka *P i za kraj P*
AI - Veštačka inteligencija pod pritiskom: prevare, bezbednost i održivost
Revolucija veštačke inteligencije je stigla, ali ubrzo sa neverovatnim mogućnostima dolaze i rizici.
Kriminalci koriste veštačku inteligenciju za prevaru žrtava da izvlače stotine hiljada dolara. Centri podataka troše ogromne količine eneregije/struje i vode, a obaveštajne službe upozoravaju da bi napredna AI mogla znatno da poveća razmere sajber napada.
Dakle, koliko bi trebalo da budemo zabrinuti i ko to treba da bude pozvan na odgovornost?
Hajde da se pozabavimo tim.
Mislite da nikada ne biste naseli na onlajn prevaru?
Pa, to se može desiti bilo kome.
Ovaj poslovni čovek je izgubio 400.000,00 dolara zbog kripto prevara vodjena veštačkom inteligencijom.
“Još uvek se povremeno budim usred noći sa anksioznošću koja me jednostavno odjednom pogodi” kaže Kris Kolokesis (Chris Colocousis), žrtva kripto prevare.
Prema istražvačima kriminala i FB, prevare uz pomoć veštačke inteligencije su u naglom porastu.
Kriminalne mreže koriste veštačku inteligenciju za rad preko granice i jezika, dosežući više žrtava nego ikada.
Evo šta možete naučiti iz Krisove priče:
Kris je upoznao „Elizu“ preko Fejsbuka u novembru 2024. godine putem zahteva za prijateljstvo. Počeli su da razgovaraju, a Eliza je na kraju pomenula kripto-investicije i koliko je novca zaradila s njima. Čak su imali i video-poziv; Eliza je izgledala stvarno. Kris je odlučio da investira.
“Ovo je bio način da razvijem svoj penzioni fond. Nisam imao planove da ostanem u njemu dugo.”-kaže Kris.
Platforma je pokazala stabilan profit. Sve je izgledalo legitimno dok Kris nije to pomenuo prijatelju.
“Imam prijatelja koji je rukovodioc u banci. Pitao je šta radim. Rekao sa mu da ulažem u svoju investiciju. Prijatelj mi rekao da sam bio prevaren.”
Investiciona platforma bila je lažna, profit je bio lažan. A Kris i dalje ne zna da li je razgovarao sa osobom ili veštačkom inteligencijom. Kako god, bilo je umešanih stvarnih ljudi. Jednom, čovek je fizički došao Krisovu kuću da lično preuzme novac. Nekoliko minuta kasnije novac se pojavio na njegovom investicionom nalogu.
Kada je Kris shvatio da je prevaren, poslao je snimak sa zvona na vratima (kamera) policiji, ali do sada nema sreće u hvatanju čoveka.
Planirao je da se penzioniše za još otprilike 3 do 4 godine, osim ako se nešto ne promeni, to se neće desiti – što je, blago rečeno, prilično obeshrabrujuće i verovatno grubo potcenjivanje.
Ovo nije usamljen slučaj; prevaranti širom sveta koriste isti šablon: kreiraju lažni identitet, izgrade poverenje, ubede nekoga da investira, a zatim nestanu.
Postoje čitave fabrike prevara, često smeštene u Jugoistočnoj Aziji. Poznato je da forsiraju trgovinu ljudima, rade u timovima da prevare ljude širom sveta.
Stručnjaci procenjuju da su stotine hiljada žrtava ukjlučeni u te operacije trgovine ljudima i tehnologija ovo dodatno pojačava: veštačka inteligencija može pomoći kriminalcima da pišu ubedljive poruke na mnogim jezicima, da kreiraju realistične slike, kloniraju glasove i čini lažne identitete mnogo težim za otkrivanje.
Kako su modeli velikih jezičkih sistema postajali sve bolji, odjednom se globalizuje publika sa kojom možete komunicirati. Neke fabrike prevara koriste specijalizovani softver koji uključuje vodeće AI modele kako bi automatizovale i proširile svoje operacije. Nedavna istraga otkrila je korišćenje OpenAI-jevog ChatGPT-a i da je Guglov Gemini najkorišćeniji alat, a da su i modeli iz Evrope i Kine takodje korišćeni.
Pristup internetu je je još ključni deo operacije.
Starlink je broj jedan internet provajdera u Mjanmaru gde se nalaze mnoge fabrike prevara.
Starlink je način na koja se ovi spojevi nastavljaju za konekciju na internet i put da zaobidju ostala ograničenja koja su uvedena.
To postavlja pitanje ko snosi ovde odgovornost?
Da li je krivica na velikoj tehnološkoj industriji (Big Tech)?
*P
(Big Tech najčešće označava pet najvećih i najmoćnijih tehnoloških k ompanija u Sjedinjenim Američkim Državama: Apple, Microsoft, Alphabet (Google), Amazon i Meta.
- Apple: Poznat po iPhone telefonima i računarima.
- Microsoft: Lider u operativnim sistemima i klaud tehnologijama.
- Alphabet (Google): Vlasnik najpopularnijeg pretraživača i Android sistema.
- Amazon: Najveća svetska platforma za e-trgovinu i klaud usluge.
- Meta: Vlasnik društvenih mreža Facebook, Instagram i WhatsApp.) P*
Ove kompanije imaju ogroman uticaj na globalnu ekonomiju, svakodnevni život i komunikaciju
Većina tehnoloških kompanija ima smernice koje zabranjuju kriminalnu upotrebu svojih proizvoda, ali takođe tvrde da bi praćenje celokupne aktivnosti korisnika pokrenulo pitanja privatnosti. Neke kompanije su preduzele mere. Starlink navodi da je onemogućio hiljade internet terminala povezanih spojevima za prevare.
Ipak, istražitelji ističu da je to tek vrh brega i kažu da nove lokacije nastavljaju da se povezuju koristeći Starlink. Kritičari tvrde da kompanije sa veštačkom inteligencijom i internet provajderi imaju tehničke sposobnosti da se uradi više, ali nedostaju regulativni pritisci.
Velika Britanija, Evropska unija, Australija i Singapur su uveli pravila koja zahtevaju od kompanija da bolje sprečavaju onlajn prevare. Ali regulacija zahteva vreme.
Pa šta možete sada da radite?
Ako neko, koga upoznate online počinje da priča o investicijama, budite oprezni. Ako vas pritiskaju da prebacite novac brzo, to je veliki upozoravajući znak.
Koristite obrnutu pretragu slika da biste proverili fotografije profila. Nikada ne investirajte preko linka koji ste dobili od nekog koga ste upoznali samo online. Uradite pretragu nezavisno pre nego što pošaljete bilo kakav novac. I ako vam se učini da nešto nije u redu, verujte u to.
Možete čak i da zalepite (paste) svoje ćaskanje sa alatom za veštačku inteligenciju i pitajte da li izgleda kao prevara. Ako sumnjate da ste prevareni, prestanite da šaljete novac odmah, sačuvajte poruke i uzmite snimke ekrana plaćanja. Prijavite prevaru (banci, policiji). Čak i ako ne dobijete svoj novac, mogli biste sprečiti druge da ne nasedaju na istu prevaru. Jer, kako se veštačka inteligencija nastavlja razvijati, vaša najbolja odbrana nije samo tehnologija. Radi se o znanju kako ove prevare zaista funkcionišu. Čuvajte se.
Uticaj centara podataka (data centers) na životnu sredinu i resurse
Šta ako vam stigne sledeći račun za struju sa nagradom za manje korišćenje energije, tako da centar podataka (data center) može da koristi više? Tehnološki gigant Gugl počinje da plaća ljudima za male količine njihove neiskorišćene energije od kućnih aparata i električnih vozila, za primer ideja: pretvoriti milione svakodnevnih uredjaja u virtuelnu moć, postrojenje za centre podataka.
Zvuči ludo?
Pa, kako upotreba veštačke inteligencije eksplodivno raste, data centrima su potrebne ogromne količine električne energije. Oni ostavljaju ogroman ekološki otisak jer emisije ugljen-dioksida koriste velike potrošnje vode za hlađenje.
Regioni u Aziji i Latinskoj Americi beleže bum centara podataka. Oni mogu doneti radna mesta i investicije, ali i opteretiti snabdevanje električnom energijom i povećati troškove vode i energije.
Dakle, zajednice pitaju kako možemo uravnotežiti prednosti i mane?
Hajde da to analiziramo.
Neki brinu da bi ovakvi projekti mogli da naruše morske ekosisteme, a data centri ne troše samo resurse već i zauzimaju prostor, pa se strahuje da bi čitave zajednice mogle biti raseljene.
Hajde da to razbijemo na činioce: data centri troše ogromne količine električne energije. Neki od najvećih mogu da potroše struje koliko otprilike 50.000 domaćinstava zajedno, što bi moglo uticati na ljude koji žive u blizini na snabdevanje strujom.
Uzmimo za primer Mumbaj.
Stručnjaci kažu da bi centri podataka mogli da koriste električnu energiju koliko za jednu trećinu grada do 2030. godine.
Jedna od ideja je koju smo već nagovestili, je virtelne elektrane ili VPP (Virtual Power Plants)-ove. Koncept je jednostavan. Umesto jednog velikog izvora, VPP se povezuje sa hiljadama manjih, kućnih baterija, električnih vozila, punjača,krovnih solarnih sistema. Ljudi budu plaćeni da dele tu energiju, pomažući da se smanji pritisak na mrežu. Centri podataka koriste velike količine vode, uglavnom da hlade svoje servere.
Prema nedavnom izveštaju Ujedinjenih nacija, centri podataka bi mogli da potroše preko 9 biliona litara vode svake godine do 2030. To je otprilike ekvivalentno potrebi za pijaćom vodom stanovništva celog sveta, godišnje. (ne računajući životinjski svet !? (prim.prev.)
Dodatak autora prevoda video transkripta
- Snaga: Troši neverovatnih 946 MW IT energije.
- Hardver: Sadrži ekvivalent od preko 1,1 milion Nvidia H100 grafičkih čipova, uključujući najnovije Nvidia B200 i B300 sisteme.
Ostali gigantski projekti u razvoju:
- Google (Columbus/New Albany u Ohaju): Trenutno najveći povezani klaster kampusa na svetu koji generiše preko 1 GW snage za potrebe treniranja Gemini modela.
- Stargate (Microsoft & OpenAI): Planirani megaprojekat superkompjutera vredan između 100 i 500 milijardi dolara, koji Nvidia i OpenAI planiraju da lociraju u Ohaju. On pretenduje da postane ubedljivo najveći infrastrukturni objekat u istoriji računarstva.
- Stratos Hyperscale (Juta, SAD): Projekat u pustinji koji planira izgradnju čak 60 data centara ukupne snage 7,5 gigavata (GW).
Fotografije velikih AI data centara i velike satelitske grupe više veštačkih satelita koji zajedno rade u orbiti Zemlje
P*
U nekim regionima, kao u Latinskoj Americi, rastuća potražnja izaziva napetost. Stanovnici su zabrinuti o korišćenju vode tokom suša. U Urugvaju, na primer, izbio je masovni protest nakon što je Guglov data centar bio predložen tokom najgoreg perioda suše u zemlji u poslednjih 70 godina.
Slična borba odigrala se u Čileu, jednoj od najznajnijih zemalja sklonih sušama. U okrugu grada Santjaga predložen je projekt Gugl centra podataka koji bi koristio 7,6 miliona litara vode dnevno, što je otprilike isto toliko vode koliko i okolna zajednica koristi za godinu dana.
Pa šta ako voda nije morala da dodje iz reka ili podzemnih voda?
Još jedna ideja:
postaviti centre podataka u okean.
Kina je nedavno pokrenula sistem za podvodne centre podataka. Potopljeno 10km od obale Šangaja, nalazi se 10 metara ispod površine mora. Hladjenje se tamo dešava prirodno. Ali, ima onih koji se brinu da projekti poput ovog mogu da naruše morske ekosisteme.
Data centri ne samo da troše resurse. Oni takodje zauzimaju zemlju. Neki se plaše da bi cele zajednice mogle biti raseljene.To se već dešava u Indiji, gde lokalno poljoprivrednici odbijaju da se odreknu svoje zemlje za Guglov data centar.
Dakle, da bi se izbeglo stavljanje planete u još veći stres.
Neki gledaju dalje od Zemlje.
Istraživači u Singapuru su predložili da bi sistem gde sateliti u niskim područjima Zemljine orbite mogli da funkcionišu kao data centri, deljeći računarske snage, skladišta i mrežni saobraćaj. Da bi centri podataka bili u prostoru nude se dve velike prednosti: gotovo neograničena solarna energija i prirodno hladjenje od ekstremne svemirske hladnoće.
Evropski “Uspon projekat, Madari svemir”, iz UAE, link
a Kina već testira prototipove.
Ali postoje neki problemi.
Cena, teško održavanje, ali i svemirski otpad, nabrojimo samo neke.
Na kraju krajeva, osećanja su pomešana.
Na nekim mestima data centri su nekada bili dobrodošli, kao na primer u američkoj saveznoj državi Virdžiniji, gde su podržali preko 75.000 radnih mesta širom države i generisali više od 1,6 milijardi dolara poreskih prihoda 2023. godine. Međutim, vremenom se javnost tamo okrenula protiv njih.
Zaključak: data centri donose radna mesta, inovacije i rast, ali i buku, pritisak na resurse i ekološke probleme. I dok koristi mogu biti globalne, uticaj se najsnažnije oseti na lokalnom nivou.
Šta mislite, da li je ovo poštena kompromisna razmena? Kakav je vaš stav o ovome, javite nam, nam na video linku u komentarima.
Bezbednost, nacionalna regulativa i geopolitika
Zamislite da se probudite i vidite da vam je bankovni račun zaključan, elektroenergetska mreža potpuno pala, vladini veb-sajtovi iznenada promenjene ili ugašene – kritična infrastruktura cele zemlje, osakaćeno za nekoliko sekundi, i to ne od strane vojske ili ljudskih hakerisanja, već od strane jednog jedinog AI modela. Zvuči kao naučna fantastika, zar ne?
Ali prema retkom i hitnom upozorenju od Alijanse Pet Očiju (*objašnjenje u fotnoti) (FVEY) Obaveštajni savez, scenario poput ovog je daleko samo nekoliko meseci. Zajednička izjava pet država.
Bezbednosne agencije kažu veštačka inteligencija ubrzava brzinu, skalu i sofisticiranost sajber pretnji i poziva svetske lidere da deluju odmah. Šta-više ova inicijativa je pokrenuta u junu, samo nekoliko dana nakon što je Trampova administracija zvanično blokirala stranim državljanima pristup antropskim mitovima (mitovi o poreklu čoveka/antropogonija) i modelima bajke.**
Da li se globalna trka veštačke inteligencije odvija kao trka u naoružanju sajber oružjem?
Hajde da se pozabavimo time:
*Alijansa pet očiju izdala je opšte upozorenje na opasnosti tzv. Granični modeli veštačke inteligencije.
*P
(šta je Granični modeli AI ili frontier AI zapravo predstavljaju potpuno istu stvar – termin frontier AI je engleski naziv, dok je granični modeli AI njegov doslovni prevod na srpski. Ovi pojmovi označavaju klasu najnaprednijih, opšteprimenjivih veštačkih inteligencija koje se u datom trenutku nalaze na samoj granici ljudskih saznanja i tehnoloških mogućnosti. [1, 2, 3, 4, 5] – dodatak prevodioca.) P*
Ali trenutno, najnovija tehnologija kompanije Antropik zauzima centar pažnje. Jednostavno rečeno, Standardna veštačka inteligencija može da kodira i ispravlja greške.
Frontier modeli poput Mitosa mogu skenirati kod, pronaći nedostatke, a zatim planirati, testirati, i pokrenuti potpuni sajber napad.
Ranije ciljano zeroday eksploatacije su mogle biti izvršene samo od strane naprednih hakeri. To znači otkrivanje duboko skrivene softverske ranjivosti za koje tvorci čak ni ne znaju da postoje.
Sada, svako ko ima internet vezu i pristup sposobnom graničnom modelu teoretski bi to mogao da uradi. Ovo drastično ubrzava brzinu i razmere sajber ratovanja.
Zbog toga je Antropik zadržao svoj najveći deo, moćan granični model, Klod Mtus 5, ograničeno na odabrane korporacije pomoći u jačanju sajber odbrane. Njegove hakerske sposobnosti su takođe smatrane opasne za javnu upotrebu.
Klod Fabl 5 trebalo je da bude bezbedna javnost, verzija sa ugrađenim zaštitnim ogradama, ali Trampova administracija se nije složila. Izrazili su zabrinutost zbog potencijalno bezbednosnih grešaka, navodeći džejlbrejk koji dozvoljeno korisnicima da zaobiđu zaštitne mere veštačke inteligencije.
Američke vlasti su tvrdile da postoji neprihvatljiv rizik da ovi modeli budu preusmereni u vojne obaveštajne svrhe i da ih koriste strani protivnici, te su zabranile pristup određenim modelima za sve strane državljane preko noći – potez koji su programeri i stručnjaci oštro kritikovali. Nakon pregovora, Anthropic je zvanično ponovo primenio i vratio model Claude 1. jula.
Ali šta su bile globalne posledice kratkotrajne zabrane?
Globalne posledice su bile ogromne. Povlačenjem utikača preko noći, Vašington nije samo zadržao deo softvera. Oni su narušili globalno poverenje u američku tehnologiju.
Mnogi lideri veruju da moćni modeli poput Fejbla bi mogli da pomognu u krpljenju njihove sopstvene sajber bezbednost kako bi se izbegao sudnji dan, scenariji poput onog o kome smo govorili na početku.
Trampova administracija može jednostavno da prekine pristup bilo kome, čak i savezniku poput Australije, koja je upravo potpisala veliki nacionalni sporazum o veštačkoj inteligenciji sa kompanijom Anthropic. Šta ih sprečava da blokiraju pristup drugom ključnom softveru ako tehnologija skoči širom Evrope, Azije i Latinske Amerike da ne može da se osloni na američke platforme…
Veštačka inteligencija se bavi antropskim, šta to sprečava da im blokiraju pristup drugima ključni softver? Ako tehnologija preskoči Evropa, Azija i Latinska Amerika shvataju da se ne mogu osloniti na američke platforme, oni će neizbežno tražiti alternative poput naprednih modela otvorenog koda podržani od strane države teku iz Kine, i oni imaju svoje veoma sopstvene mane.
Širom sveta postoje inicijative da postanu manje zavisni od Američke tehnologije, posebno veštačka inteligencija.
EU, na primer, snažno se zalaže za mnogo više digitalni suverenitet u ovom trenutku, ali to je dug put jer veštačkoj inteligenciji treba ogromna infrastruktura i investicije.
Zato mnogi stručnjaci i političari pozivaju na međunarodnu saradnju kako bi se obuzdali rizici neregularnog razvoja veštačke inteligencije.
Da li mislite da je to realno?
Javite nam u komentarima.
I drugi imaju sopstvene mane: širom sveta postoje inicijative da se postane manje zavisan od američke tehnologije, posebno veštačke inteligencije. Evropska unija, na primer, trenutno snažno gura ideju veće digitalne suverenosti. Međutim, dug je put pred njima jer veštačka inteligencija zahteva masivnu infrastrukturu i investicije.
To je sve od mene danas. Ćao
i vidimo se sledeći put,
Ha Thanh Le Nguyen
- SAD: Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) i CIA
- Ujedinjeno Kraljevstvo: Vladin štab za komunikacije (GCHQ) i MI6
- Kanada: Ustanova za bezbednost komunikacija (CSE)
- Australija: Australijska uprava za signale (ASD)
- Širenje saveza: Do 1955. godine savezu su se zvanično priključile Kanada, Australija i Novi Zeland. [1]
- Sistem ECHELON: Tokom 1990-ih otkriven je ovaj globalni sistem za prisluškivanje civilnih i diplomatskih veza.
- Edvard Snouden (2013): Insajder Edvard Snouden je kroz procurela dokumenta dokazao da članice „Pet očiju” svesno zaobilaze sopstvene zakone o privatnosti. Naime, zakoni im često brane da špijuniraju sopstvene građane, pa su države članice pratile građane onih drugih članica i potom te podatke delile unutar mreže. [1, 2, 3]
- Devet očiju (Nine Eyes): Uključuje osnovnih pet članica plus Dansku, Francusku, Holandiju i Norvešku.
- Četrnaest očiju (Fourteen Eyes): Uključuje i Belgiju, Nemačku, Italiju, Španiju i Švedsku. Ove šire grupe dele podatke u znatno ograničenijem obimu u odnosu na glavno jezgro. [1]
**
Antropski mitovi (mitovi o poreklu čoveka/antropogonija) i modeli bajke predstavljaju dva osnovna načina na koje čovečanstvo kroz istoriju oblikuje priče da bi razumelo svet i sebe.
Iako pripadaju različitim žanrovima usmene književnosti, oni dele duboke strukturne i psihološke veze.
1. Antropski mitovi (Mitovi o poreklu čoveka)
Antropski mitovi (antropogonski mitovi) objašnjavaju kako je nastao čovek, njegova duša, rodne razlike i smrtnost.
Glavni modeli stvaranja čoveka:
Od zemlje ili blata: Najčešći model gde božanstvo vaja čoveka od praha, gline ili zemlje (npr. Prometej u grčkoj mitologiji, biblijski Adam, mesopotamski mitovi). Zemlja simbolizuje telesnost i prolaznost.
Iz delova kosmičkog džina: Čovečanstvo nastaje od tela žrtvovanog iskonskog bića (npr. Puruša u hinduizmu, Pangu u kineskoj mitologiji, Imir u nordijskoj mitologiji).
Evolucija iz prirode: Ljudi proističu direktno iz drveća, stena ili životinja (čest motiv u totemizmu i kod domorodačkih naroda Amerike).
Božanska krv ili dah: Čovek dobija život kroz božansku supstancu, što mu daje uzvišeni status u odnosu na životinje, ali i odgovornost prema bogovima.
2. Modeli bajke
Bajka ne objašnjava nastanak sveta, već prati sazrevanje pojedinca kroz fantastične elemente. Struktura bajke je univerzalna i stabilna.
Strukturalni model Vladimira Propa (31 funkcija):
Ruski formalista Vladimir Prop je utvrdio da sve bajke dele istu strukturu, bez obzira na kulturu. Ključne faze modela su:
Početna situacija: Predstavljanje porodice i heroja.
Zabrana i kršenje: Heroj krši neko pravilo (npr. “ne otvaraj ova vrata”).
Odlazak od kuće: Heroj napušta sigurnost i kreće u nepoznato.
Susret sa darovaocem: Heroj prolazi test i dobija magični predmet ili pomoćnika.
Borba i pobeda: Sukob sa protivnikom (zmajem, vešticom) i rešavanje teškog zadatka.
Povratak i svadba: Heroj biva prepoznat, dobija nagradu (carstvo/bračni drug) i stiče viši društveni status.
3. Veza između antropskih mitova i modela bajke
Bajke su se istorijski razvile iz mitova i drevnih rituala. Veza se ogleda u sledećim elementima:
Ritual inicijacije
Mit: Objašnjava kako su prvi ljudi prošli kroz prva iskušenja i uspostavili pravila zajednice.
Bajka: Modeluje ritual inicijacije (prelazak deteta u odraslo doba). Odlazak u tamnu šumu, privremena “smrt” u utrobi čudovišta i povratak sa novim statusom zapravo su koraci drevnog rituala uvođenja mladića u svet odraslih.
Antropomorfizam i animizam
U antropskim mitovima, priroda je živa i bogovi imaju ljudske osobine. Bajka preuzima ovaj model: životinje govore, drveće pomaže, a vetar daje savete. Čovek u bajci je u stalnom dijalogu sa živim kosmosom, baš kao i u mitu.
Kolektivno nesvesno (Karlo Jung)
I mitovi i bajke koriste iste arhetipove (univerzalne simbole):
Stari mudrac / Darovalac: Mentor koji vodi heroja.
Senka: Negativni likovi (veštice, zmajevi) koji predstavljaju unutrašnje strahove i prepreke.
Anima/Animus: Princeza ili princ koje heroj spasava, a koji simbolizuju pronalaženje unutrašnje ravnoteže i celovitosti.
Zaključak
Dok antropski mit postavlja pitanje “Ko smo i odakle dolazimo?” na nivou celog čovečanstva, model bajke nudi mapu puta za pitanje “Kako da postanem čovek?” na nivou pojedinca. Bajka je sekularizovani mit koji psihološki vodi pojedinca kroz krize odrastanja.
