VR i AI u obrazovanju
Šta je virtuelna stvarnost? Kako se koristi i kako će se razvijati?
Malo je reći da sam medju onima koji su oduševljeni dometima AI i VR, kada je u pitanju pozitivna strana.
Studenti univerziteta koriste veštačku inteligenciju za pisanje akademskih eseja.
Da li je to pretnja, prilika ili oboje?
Za primer sam izdvojila dva videa sa web sajta DW Shift i njihovog YT kanala; VR u turizmu i AI i VR u školama.
Godinama se priča, piše i proučava Veštačka inteligencija (AI) i Virtuelna realnost (VR), a stigli smo ne tako davno i do ChatGPT.
Čemu to služi, koliko je dobro i korisno, nedavno sam gledala na DW Shift, kanalu koji pratim, i preporučujem svima koje interesuju teme digitalnog sveta.
Nov i vrlo interesantan tekst o AI prenela sam LINKU – UPDATE
Virtuelna stvarnost (Virtual Reality) i sajber bezbednost, pametni uređaji i lažne vesti – sve ovo duboko oblikuje naše živote danas. Kako mogu da koristim blockchain tehnologiju? Hoće li AI-robot preuzeti moj posao? Kakav uticaj seksistički algoritmi imaju na društvo? Relevantne činjenice i jake perspektive – to je nas uče na web stranicama „SHIFT – Živeti u digitalnom dobu“
Virtuelna realnost može da oživi složene teme. (pogledajte video u nastavku, biće vam jasnije).
Aplikacije za učenje prenose znanje na razigran način. IT nauka naglašava kako digitalne inovacije transformišu način na koji učimo.
Šta je veštačka Inteligencija, AI=Artificial Intelligence
*Šta je ChatGPT i kako funkcioniše
Primer
ChatGPT
je skraćenica za “Chat Generative Pretrained Transformer” (časkanje generisano sa unapred obučenim transformatorom, Čet Botom- pogledaj dole šta je Čet Bot). To je najsavremeniji model za obradu jezika ( misli se i na programerske jezike) koji je razvio OpenAI.
Drugim rečima, to je softverski alat za aplikacije koje koriste veštačku inteligenciju (AI).
Moglo bi se reći: to je vrsta programskog jezika kojem je osnova veštačka inteligencija, a koristi u osnovi postojeći programski jezik Python.
Ili drugačije rečeno:
To je vrsta kompjuterskog programa, aplikacija, koji se koristi za pisanje teksta na osnovu podataka koje je “chat bot” dobio u obuci. To je jedan od tipova jezičkih modela koji se zasnivaju na tehnologiji transformers i koji su sposobni da generišu realistično zvučeći tekst. Kao što samo ime sugeriše, ovi modeli se često koriste u aplikacijama za razgovor, kao što su chatbotovi i virtualni asistenti.
ChatGPT piše tekstove i računarski kod. Odgovara nam na sva pitanja, i radi nas.
OPREZ: Nikada ne ostavljajte lične podatke na ChatGPT!
Šta je Chatbot?
Chatbot je softver ili računarski program koji simulira ljudski razgovor ili ćaskanje kroz tekstualne ili glasovne interakcije.
Programiran je tako da kao vaš virtuelni asistent radi non-stop, bez ograničenja. Korisniku je u svakom trenutku dostupna opcija da postavi pitanje i na njega momentalno dobije adekvatan odgovor od veštačke inteligencije (AI) koja koristi obradu prirodnog jezika za kreiranje dijaloga nalik ljudima.
Jezički model može odgovarati na pitanja i sastavljati različite pisane sadržaje, uključujući članke, postove na društvenim mrežama, eseje, kodiranje, specijalne radove itd.
OPREZ: Ne koristite ga za maturske, diplomske, post-diplomske i sl. radove, bićete otkriveni 100% od različitih stručnjaka, zavisno od nivoa i institucije, od profesora, mentora, recezenta, komisije ili odbora itd.
Programski jezik u osnovi je Python.
Ali, veštačka inteligencija (AI) se ne oslanja samo na jedan programski jezik, nekoliko jezika je posebno istaknuto i široko se koristi u razvoju veštačke inteligencije.
Evo nekih od najvažnijih:
1. Python: Python je možda najpopularniji jezik za AI i mašinsko učenje. Njegove opsežne biblioteke (kao što su TensorFlow, Keras, PyTorch i scikit-learn) i jednostavnost čine ga idealnim za razvoj i implementaciju AI modela.
2. R: R je favorizovan za statističku analizu i često se koristi u analizi podataka i mašinskom učenju. Ima brojne pakete za statističko modeliranje i vizualizaciju podataka.
3. Java: Java se koristi u AI zbog svoje skalabilnosti i performansi. Takođe se koristi u sistemima velikih razmera i aplikacijama na nivou preduzeća. Biblioteke kao što su Weka and Deeplearning4j se koriste u razvoju veštačke inteligencije.
4. C++: C++ je poznat po svojim visokim performansama i efikasnosti, što je korisno u aplikacijama koje zahtevaju intenzivno računanje, kao što su sistemi u realnom vremenu i AI igre.
5. Julia: Julia je noviji jezik koji postaje sve popularniji zbog svojih visokih performansi u numeričkom i naučnom računarstvu, što ga čini pogodnim za AI i zadatke mašinskog učenja.
6. LISP: Iako je danas manje uobičajen, LISP ima istorijski značaj u razvoju veštačke inteligencije zbog svojih mogućnosti obrade simboličkog izraza i fleksibilnosti.
7. Prolog: Prolog se koristi u AI za logičko programiranje i posebno je pogodan za zadatke koji uključuju obradu prirodnog jezika i predstavljanje znanja. Sada, iako je njegova upotreba u mainstream AI smanjena, on i dalje ostaje dragoceno sredstvo u mnogim specifičnim oblastima kao što su ekspertski sistemi i obrada prirodnog jezika. Prolog programiranje za veštačku inteligenciju je izgrađeno na četiri osnovna koncepta; činjenice, pravila, varijable i upiti.
Svaki od ovih jezika ima svoje prednosti i bira se na osnovu specifičnih potreba AI projekta. Pyithon je, međutim, često jezik koji se koristi za većinu onih koji se bave veštačkom inteligencijom zbog svoje lakoće upotrebe i ogromnog niza dostupnih biblioteka i okvira.
Pročitaj ovde više
Ili
na ovim stranama na srpskom jeziku, gde ima na desetine tekstova o ChatGPT
Zamislite putovanje u prošlost ili budućnost, učenje u školama istorije, biologije ili hemije uz VR i AI?
