Kanadski izdavači vesti i stručnjaci uzbunjuju zbog rezimea veštačke inteligencije u pretrazi na Guglu
Objavljeno : 13. avgusta 2025. u 5:23 EDT
Liz Rid, šefica pretrage u Guglu, govori na Google I/O događaju u Mauntin Vjuu, Kalifornija, u utorak, 14. maja 2024. (AP Photo/Jeff Chiu)
Izdavači vesti kažu da rezimei generisani veštačkom inteligencijom, koji se sada nalaze na vrhu mnogih rezultata pretrage na Guglu, smanjuju njihov onlajn saobraćaj — a stručnjaci i dalje izražavaju zabrinutost zbog tačnosti rezimea dok upozoravaju da se sam internet menja.
Kada je Gugl izbacio novu verziju AI Overview funkcije, medju greškama se našla i preporuka da se nadevi za picu učvrste lepkom. Ta informacija je kasnije izašla u novinama. Jedan od stručnjaka upozorava na tačnost AI Overview funkcije koja ne obećava poboljšanje sa napretkom novijih verzija.
„To je jedna od onih veoma sveobuhvatnih tehnoloških promena koja je promenila način na koji… pretražujemo, a samim tim i živimo svoje živote, bez zaista velike javne diskusije“, rekla je Džesika Džonson, viša saradnica u Centru za medije, tehnologiju i demokratiju Univerziteta Makgil.
„Kao novinar i istraživač, zabrinuta sam zbog tačnosti.“
Iako su korisnici prijavili greške u rezimeima koje pokreće veštačka inteligencija, još uvek ne postoji akademsko istraživanje koje definiše obim problema. Izveštaj koji je objavio BBC ranije ove godine, a koji ispituje četbotove sa veštačkom inteligencijom iz kompanija Google, Microsoft, OpenAI i Perplexity, pronašao je „značajne netačnosti“ u njihovim rezimeima vesti, iako nije posebno razmatrao preglede veštačke inteligencije kompanije Google.
Gugl, malim fontom na dnu svojih veštačkih inteligencijskih rezimea, upozorava korisnike da „odgovori veštačke inteligencije mogu sadržati greške“.
Kompanija tvrdi da je tačnost veštačke inteligencije uporediva sa drugim funkcijama pretrage, poput onih koje pružaju istaknute isečke.
„Kako ljudi koriste AI Overviews, vidimo da su zadovoljniji svojim rezultatima i dolaze na Google da postave još više svojih pitanja“, rekao je portparol Google-a u saopštenju. „Velika većina AI Overviews-a je u velikoj meri činjenična i mi smo nastavili da poboljšavamo i korisnost i kvalitet odgovora.“
Čirag Šah, profesor na informacionoj školi Univerziteta u Vašingtonu, specijalizovan za veštačku inteligenciju i onlajn pretragu, rekao je da je stopa grešaka posledica načina na koji sistemi veštačke inteligencije funkcionišu.
Generativna veštačka inteligencija ne razume koncepte kao ljudi. Umesto toga, funkcioniše tako što pravi predviđanja na osnovu ogromnih količina podataka za obuku. Šah je rekao da se „nikakva provera“ ne vrši nakon što sistemi preuzmu informacije iz dokumenata i pre nego što generišu rezultate.
„Šta ako su ti dokumenti manjkavi?“, rekao je. „Šta ako neki od njih sadrže pogrešne informacije, zastarele informacije, satiru, sarkazam?“
Čovek bi znao da neko ko predlaže dodavanje lepka na picu priča vic, rekao je, ali sistem veštačke inteligencije ne bi.
To je „fundamentalni problem“ koji se ne može rešiti „više računanja i više podataka i više vremena“, rekao je Šah — a bolja tehnologija bi zapravo mogla pogoršati problem.
„Ako ništa drugo, brinem se da će postati toliko dobri… ljudi će se dovoljno opustiti sa njima da ćemo im verovati izvan njihovih sposobnosti“, rekao je.
Rekao je da se onlajn pretrage uopšte menjaju na fundamentalni način. Kako Gugl integriše veštačku inteligenciju u svoju popularnu funkciju pretrage, generativni sistemi veštačke inteligencije drugih kompanija za veštačku inteligenciju, kao što je ChatGPT kompanije OpenAI, sami deluju kao pretraživači.
Šah je rekao da su pretraživači prvobitno dizajnirani da pomognu korisnicima da se snađu na internetu, ali sada je cilj onih koji dizajniraju onlajn platforme i usluge da korisnik ostane u istom sistemu.
„Ako se to konsoliduje… to je u suštini kraj slobodnog veba“, rekao je. „Mislim da je ovo fundamentalna i veoma značajna promena u načinu na koji funkcioniše ne samo pretraga već i veb, internet. I to bi trebalo da nas sve zabrinjava.“
Studija istraživačkog centra Pju (Pew Research Center ) iz ranije ove godine pokazala je da su korisnici ređe kliknuli na link kada je njihova pretraga rezultirala rezimeom veštačke inteligencije. Dok su korisnici kliknuli na link u 15% slučajeva kao odgovor na tradicionalni rezultat pretrage, kliknuli su na link samo u osam procenata slučajeva ako je bio uključen rezime veštačke inteligencije.
To je razlog za uzbunu za izdavače vesti, kako u Kanadi tako i u inostranstvu.
Pol Digan je izvršni direktor organizacije News Media Canada, koja predstavlja kanadske novinske izdavače. Rekao je da rezimei koje je stvorila veštačka inteligencija deluju kao kočnica za onlajn angažovanje novinskih kuća.
„Nula klikova je nulti prihod za izdavača“, rekao je Digan.
Alfred Hermida, profesor na novinarskom fakultetu Univerziteta Britanske Kolumbije, rekao je da je Gugl nekada bio glavni izvor saobraćaja za novinske kuće.
„Ljudi bi tražili nešto na internetu, pronašli link do vesti i pomislili, oh, to zvuči zanimljivo, kliknuću i pročitaću. Naravno, ako imate rezime napravljen veštačkom inteligencijom, ona je to uradila za vas“, objasnio je.
„Kada imate većinu ljudi koji su povremeni konzumanti vesti… taj rezime veštačke inteligencije može biti dovoljan.“
Prošlog meseca, grupa nezavisnih izdavača podnela je žalbu Upravi za konkurenciju i tržišta Velike Britanije, navodeći da im pregledi veštačke inteligencije nanose značajnu štetu.
Keldon Bester, izvršni direktor Kanadskog antimonopolskog projekta, rekao je da je u pitanju pitanje konkurencije i da bi „potencijalno“ mogao biti pokrenut slučaj prema kanadskom zakonu.
On je napomenuo da je Gugl u prošlosti bio pogođen slučajevima vezanim za konkurenciju, uključujući i jedan u kojem je kompanija izgubila antimonopolsku tužbu koju je pokrenulo Ministarstvo pravde SAD zbog njene dominacije u pretraživanju.
„Imamo jednu kompaniju koja jeste i bila je ulazna vrata ka internetu“, rekao je Bester. „Kako se čini da prelazimo na ovu vrstu sužavanja pristupa, bilo da se radi o rezimeima veštačke inteligencije ili interakcijama čet-bota, to je za mene zaista samo još jedna iteracija istih tih zabrinutosti.“
U objavi prošle nedelje, šefica pretrage u Guglu, Liz Rid, rekla je da je „organski obim klikova“ sa pretraga na veb-sajtove „relativno stabilan u odnosu na prethodnu godinu“.
Rid je rekla da taj obrazac protivreči „izveštajima trećih strana koji netačno sugerišu dramatične padove ukupnog saobraćaja — često zasnovane na pogrešnim metodologijama, izolovanim primerima ili promenama saobraćaja koje su se dogodile pre uvođenja funkcija veštačke inteligencije u Pretragu“.
Ona je rekla da je Guglu „strastveno stalo — možda više nego bilo kojoj drugoj kompaniji — do zdravlja veb ekosistema“.
Klifton van der Linden, vanredni profesor i direktor Laboratorije za digitalno društvo na Univerzitetu Makmaster, primetio je da su mnogi rezimei veštačke inteligencije tačni. Ali…
„Mislim da je razlog zašto vidite ovu brzo promenljivu dinamiku u referalnom saobraćaju delimično taj što korisnici smatraju ove rezimee generisane veštačkom inteligencijom korisnim… ali korisno ne znači nužno i verodostojno, autoritativno ili tačno“, rekao je.
Rekao je da ako korisnici zaobiđu vezu do novinskog sajta zbog rezimea koji je generisala veštačka inteligencija, to „pogoršava postojeći problem“ u kanadskim medijima, koji se suočavaju sa zabranom novinskih linkova na Fejsbuku i Instagramu.
Liberalna vlada Džastina Trudoa usvojila je Zakon o onlajn vestima 2023. godine kako bi zahtevala od Mete i Gugla da nadoknade izdavačima vesti korišćenje njihovog sadržaja. Kao odgovor na to, Meta je blokirala sadržaj vesti na svojim platformama u Kanadi, dok je Gugl počeo da vrši plaćanja u skladu sa zakonom.
Budućnost tog zakona deluje neizvesno. Premijer Mark Karni je prošle nedelje naznačio da je otvoren za njegovo ukidanje.
Džonson je rekao da su kanadski mediji sada doživeli „dva udarca“ – prvo od strane Mete koja je povlačila linkove sa vestima, a sada i od pojave pretraživača sa veštačkom inteligencijom.
„Poenta je, a i drugi izdavači su to pokrenuli, koja je svrha da ja proizvodim ovo delo ako ga niko neće platiti, a možda ga čak ni neće videti?“
Objavljeno : 13. avgusta 2025. u 5:23 EDT
Ovaj izveštaj Kanadske štampe je prvi put objavljen 13. avgusta 2024. godine.
Izvor:
Anja Karadeglija, Kanadska štampa
.
